Postoje mnogobrojne podele sportskih aktivnosti. Jednu posebnu grupu sportova čine tzv. timski sportovi, u koje između ostalog spadaju fudbal, košarka, odbojka ili rukomet. Kod njih je razvoj timskog duha naprosto neophodan, a pojedinac može da postigne mnogo više ukoliko pored talenta i napornog treninga ima i saigrače koji sa njim mogu da podele sve teškoće koje bavljenje sportom za sobom nosi.
Zapravo, sam uspeh timskog sportiste će prvenstveno zavisiti od njegove posvećenosti onome što radi, a tek onda od njegovog talenta ili podrške saigrača. Igrati u timu je značajno teže nego pojedinačno, jer mnoge stvari ne zavise samo od jedne osobe koja tu predstavlja samo (doduše i te kako bitnu) kariku u lancu.
Bez obzira na tipovanje u kladionicama koje mnogima postaje sve omiljeniji hobi, mnogi ishodi se teško unapred mogu predvideti, jer veliki deo onoga što rade sportisti zavisi ne samo od tima, već i od fizičke spremnosti svakog sportiste pojedinačno.
Pa, kako to fizička spremnost jedne osobe utiče na uspeh celog tima?
Fizička spremnost povećava mogućnosti sportiste
Što je sportista fizički spremniji, njegove mogućnosti su takođe znatno veće, što znači da on sigurno može da izvede neki potez na terenu koji inače ne bi mogao ako nije fizički dovoljno spreman.
U zavisnosti od sporta kojim se bavi, sportista će mnogo doprineti celokupnom timu na poziciji koju u njemu zauzima. Fizička spremnost će dovesti do poboljšanja igre na toj poziciji jer će saigrači moći da se oslone na tog konkretnog igrača, znajući da je on spreman da se prihvati nekog konkretnog zadatka.
Ona potpomaže boljoj koncentraciji na terenu
Pošto je i naučno dokazano da je “u zravom telu, zdrav duh”, jasno je da fizička spremnost podstiče poboljšanje koncentracije i povećava stepen pažnje igrača.
Jedan fizički spreman igrač će doprineti celom timu tako što će biti fokusiraniji na samu igru i sve procese koji se tokom nje odvijaju na terenu. Obratiće pažnju na protivnika i njegovu igru, sa lakoćom će primiti loptu i biće dovoljno psihički prisutan na terenu da može da bodri i ostale saigrače i pomogne im da održe nivo koncentracije.
Bolja fizička spremnost – veće samopouzdanje i motivacija
Pojedinac koji se dobro oseća u sopstvenom telu je mnogo samopouzdaniji u odnosu na sve druge. Ovo se takođe odnosi i na sportiste jer su oni obično fizički spremniji za razliku od svih ostalih.
Kod njih fizička spremnost može bitno uticati na kvalitet igre, naročito kada se radi o timskom sportu. Što je sportista samopouzdaniji, on više veruje u sebe, a samim tim njegov glavni cilj postaje da ostvari što bolji rezultat u onome što radi. Dovoljno je motivisan da postigne konkretan rezultat koji će se pozitivno odraziti na celokupan tim.
Fizički spremniji sportisti su manji skloni povredama
Svima je dobro poznato da je najveći neprijatelj bilo kog sportiste – povreda, a ako je povreda težeg oblika, to može mnogo uticati na celokupnu karijeru tog igrača, a ne samo na jednu utakmicu ili sezonu.
Ukoliko do povrede ipak dođe, ceo tim postaje ugrožen, a sve zbog jedne osobe. Problem postaje veći, ukoliko se radi o vrhunskom sportisti koji ekipi donosi fantastične rezultate i od kog obično zavisi celokupna igra
Šta nam ovo govori o vezi između fizičke spremnosti i timske igre?
To znači da su fizički spremniji sportisti manje skloni povredama bilo koje vrste u odnosu na pojedince koji to nisu. Zahvaljujući dobrom treningu i zagrevanju pred utakmicu, oni verovatnoću da će dobiti povredu smanjuju na najmanji mogući nivo.
Biti sportista svakako nije jednostavno, a naročito ne u svojstvu timskog igrača. Fizička spremnost jedne osobe je izuzetno bitna za kvalitet igre celog tima. Zato, jedan igrač nije uvek samo jedan igrač, već bitan deo ekipe bez kog tim ne bi mogao da bude ono što jeste.
