Navike u ishrani uslovljavaju gotovo sve osećaje tokom dana – posledice nedostatka pravilne ishrane i ujednačenog unosa potrebnih hranljivih materija ne možete izbeći ili sprečiti na drugi način – sem promenom izbora nutrijenata koje konzumirate.
Optimalan unos hranljivih materija, kao i balansirani raspored unsa tokom dana – su osnov za pravilno funkcionisanje organizma. Hranljive materije nam obezbeđuju energiju, te omogućavaju organizmu jak imunitet u borbi protiv virusa i bakterija.
Kontinuirano nepravilna ishrana na svakodnevnoj bazi može izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe, a u daljem tekstu pronađite više informacija o tome kako i zašto dolazi do određenih posedica po zdravlje.
Uloga zdrave ishrane u prevenciji stomačnih tegoba
Kako sistem organa za varenje ima ulogu da obezbedi hranljive materije iz hrane ostatku organizma – nameće se zaključak da je najbolje da priču započnemo od posledica nepravilne ishrane po digestivni sistem.
Nepravilna ishrana, ne samo da je najčešći uzročnik ovih tegoba, ali u mnogome može dodatno otežati vaše stanje organizma, te onemogućiti mu da se odbrani od pojedinih bolesti ili tegobe.
Na primer, uzroci nadimanja stomaka su brojni, dok je nepravilna ishrana je definitivno jedan od najvećih neprijatelja ovog problema. Međutim, rešenje ove tegobe, u svakom slučaju treba da bude ispraćeno korekcijom ishrane, to jest zdravim navikama u okviru nje.
Preobilni ili nedovoljno obilni obroci nasuprot uravnoteženih obroka koji sadrže namirnice bogate vlaknima doprinose razvoju ozbiljnih bolesti, kao i neprijatnih stanja sistema za varenje koja ih signaliziraju.
Kako biste sprečili zdravstvene tegobe sistema za varenje, najvažnije je da osluškujete svoje telo i simptome – koji su trenutačne informacije o stanju vašeg organizma.
Tako ćete najbolje utvrditi najčešće tegobe sa kojima se susrećete, te najtačnije prepoznati koja hrana vašem organizmu prija, kao i koje navike koje imate doprinose razvoju tegoba i samo neprijatnog osećaja – koji nikako ne treba da zanemarite.
Bolesti srca i krvnih sudova – značaj dijetetske zaštite
Navike u ishrani i pravilan odnos unosa potrebnih makronutrijenata su od ključnog značaja za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, posebno kada je reč o prekomernom konzumiranju izrazito slane i masne hrane.
Tada dolazi do nastajanja prepreka u arterijama – suženosti i smanjenja elastičnosti, pa srce nije mogućnosti da ostale organe i tkiva snabde krvlju i kiseonikom. Začepljene arterije koje snabdevaju srčani mišić krvlju izazivaju srčani udar.
Simptomi povišenog krvnog pritiska – koji je posledica ovog stanja, često nisu najprepoznatljiviji, pa za njega kažu da je “tihi ubica” potencijalno izazivajući moždana krvarenja, probleme sa bubrezima, oboljenja mozga i vida.
Pravilan način ishrane individualnom dijetom koja vam prija, održavanje optimalne telesne težine i redovna fizička aktivnost, kao i redovne kontrole kod lekara su recept za zdravo srce.
Uticaj ishrane na mentalno zdravlje
O efektima nepravilne ishrane se srećom sve više govori radi buđenja masovne svesti o značaju brige o zdravlju putem ishrane. Međutim, najčešće ćete pronaći teme o fizičkom zdravlju čoveka, iako se tu domet moći ishrane ne završava.
Navike u ishrani i odabir hrane koju jedemo utiče na mentalno zdravlje – dok ga pravilna ishrana unapređuje, neujednačena ili nezdrava stvaraju plodno tlo za uvećavanje rizika od razvoja mentalnih poremećaja.
Namirnice bogate hranljivim materijama – neprerađene žitarice, meso, mlečni proizvodi, voće i povrće – ne samo da smanjuju rizik od nastanka mentalnih poremećaja, već pokazuju benefite i kao saveznik na putu izlečenja mentalnih bolesti.
Zato se u slučaju potrebe, uz psihoterapiju, preporučuje unos minerala – poput cinka, magnezijuma, gvožđa i selena, i to putem suplemenata ili povećanim unosom namirnica koje u prirodnom sastavu sadrže visok procenat pomenutih nutrijenata.
Kako je utvrđeno da osobe slabijeg mentalnog zdravlja učestalije biraju nezdravu ili brzu hranu, zaključak sprovedenih studija jeste da navike u ishrani i mentalno zdravlje imaju uzročno posledičnu vezu – ishrana utiče na mentalno zdravlje, dok mentalno zdravlje utiče na ishranu.
Kako je hrana poput goriva za organizam, životni stil koji podrazumeva neadekvatan unos tog “goriva”, neomogućavajući mu pravilno funkcionisanje – ima širok spektar negativnih posledica po organizam.
Čuvena Hipokratova izreka glasi: “Sve što putem hrane unosimo u organizam, gradi nas i menja, a od toga šta smo uneli zavisi naša snaga, naše zdravlje i naš život.” Pa je usvojite kao misao koja će vam unositi motivaciju za posvećenu brigu o sebi.
Obroci koji su dobro izbalansiranih makronutijenata će organizam učiniti otpornijim, a pre svega spremnim na duži i kvalitetniji život i obavljanje zadataka koje on sa sobom nosi.
