Deca prolaze kroz periode kada imaju više i manje energije. Intenzivan školski dan, trening, nedovoljno sna ili promena svakodnevnog ritma mogu dovesti do toga da dete povremeno bude umornije, razdražljivije ili manje zainteresovano za aktivnosti koje inače voli. Takve promene najčešće nisu razlog za zabrinutost ako kratko traju i mogu jasno da se povežu sa napornijim periodom.
Ipak, kada nedostatak energije traje duže, ponavlja se bez očiglednog razloga ili ga prate slabija koncentracija, promena apetita i manja izdržljivost tokom fizičke aktivnosti, korisno je obratiti više pažnje na svakodnevne navike deteta.
San, način ishrane, količina kretanja, tempo obaveza i zdravstveno stanje zajedno utiču na to kako će dete funkcionisati tokom dana. Zbog toga umor ne treba automatski pripisivati samo školi ili nedostatku motivacije, ali ni zaključivati da iza njega nužno stoji određeni zdravstveni problem.
Zašto dete može imati manje energije nego obično?
Jedan umoran dan nije isto što i dugotrajan osećaj iscrpljenosti. Ako je dete prethodne večeri kasnije otišlo na spavanje, imalo naporan trening ili je nekoliko dana bilo opterećeno školskim obavezama, manjak energije ima sasvim razumljivo objašnjenje.
Problem može nastati kada se takav ritam pretvori u svakodnevicu. Nedovoljno sna može otežati koncentraciju i uticati na raspoloženje, dok neredovni obroci mogu dovesti do velikih oscilacija u energiji tokom dana. Dete koje ujutru preskače doručak ili između škole i treninga nema odgovarajući obrok može jednostavno ostati bez dovoljno energije u delu dana kada se od njega očekuje najveća aktivnost.
Važan je i kvalitet ishrane. Dečjem organizmu tokom rasta potrebni su proteini, ugljeni hidrati, zdrave masti, vitamini i minerali. Ako jelovnik duže vreme nije dovoljno raznovrstan, pojedini nutrijenti mogu biti zastupljeni u manjim količinama nego što je organizmu potrebno.
Zbog toga je korisnije posmatrati širu sliku nego tražiti jedno brzo objašnjenje za umor.
Kada umor i slabija koncentracija zaslužuju veću pažnju?
Roditelji najbolje poznaju uobičajeni nivo aktivnosti svog deteta. Upravo zato često prvi primete kada dete koje je ranije bez problema završavalo školske obaveze počne brzo da se zamara, češće odmara ili mu je potrebno više vremena da se koncentriše.
Posebnu pažnju može zahtevati situacija u kojoj se nekoliko promena javlja istovremeno. Dete, na primer, može biti manje zainteresovano za fizičku aktivnost, teže pratiti nastavu ili se žaliti da nema snage za aktivnosti koje mu ranije nisu predstavljale problem.
Takvi simptomi nisu specifični i mogu imati veliki broj uzroka. Jedan od faktora koji se u određenim situacijama proverava jeste i nisko gvožđe kod dece, odnosno stanje zaliha i dostupnosti gvožđa koje organizam koristi za važne funkcije. Nedostatak gvožđa može biti povezan sa umorom i slabijom fizičkom izdržljivošću, a kod dece je ovaj mineral posebno značajan tokom perioda rasta.
To, međutim, ne znači da se na osnovu ponašanja ili nekoliko simptoma može zaključiti da detetu nedostaje gvožđe. Kada promene traju, ponavljaju se ili roditelj ima razlog za zabrinutost, procenu treba prepustiti pedijatru, koji može odlučiti da li su potrebne dodatne analize.
Kakvu ulogu gvožđe ima u organizmu?
Gvožđe je mineral koji učestvuje u stvaranju hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima koji omogućava prenos kiseonika kroz organizam. Potrebe za gvožđem menjaju se sa uzrastom, a periodi intenzivnog rasta mogu biti posebno značajni.
Zbog toga je važno da ishrana deteta bude dovoljno raznovrsna i da redovno uključuje namirnice koje sadrže gvožđe.
Gvožđe se nalazi u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. Meso, riba i druge namirnice životinjskog porekla mogu biti njegovi izvori, dok se među biljnim izvorima nalaze mahunarke, određene vrste povrća, semenke i obogaćene žitarice.
Razlika postoji i u načinu na koji organizam koristi gvožđe iz različitih namirnica. Zato nije dovoljno posmatrati samo jednu namirnicu ili jedan obrok. Važan je ukupan obrazac ishrane.
Raznovrstan tanjir je važniji od traženja jedne „supernamirnice“
Kada roditelji posumnjaju da detetu nedostaje neki nutrijent, lako je usmeriti svu pažnju na jednu namirnicu. Međutim, zdrava ishrana se ne gradi oko jednog proizvoda.
Mnogo je korisnije da obroci tokom nedelje budu raznovrsni.
U praksi to znači kombinovanje različitih izvora proteina, povrća, voća, žitarica i drugih namirnica u skladu sa uzrastom i potrebama deteta. Ako se u jelovniku nalaze izvori gvožđa biljnog porekla, njihovo kombinovanje sa namirnicama koje sadrže vitamin C može pomoći iskorišćavanju ovog minerala.
Na primer, obrok koji uključuje mahunarke može se kombinovati sa povrćem bogatim vitaminom C. Isto pravilo može se primenjivati kroz različite kombinacije, bez potrebe da svaki obrok bude posebno komplikovan.
Najvažnija je doslednost. Jedan „idealan“ ručak neće nadoknaditi nedelje veoma jednolične ishrane, kao što ni povremeni manje kvalitetan obrok neće poništiti dobre navike koje postoje većinu vremena.
San i fizička aktivnost takođe utiču na koncentraciju
Kada dete deluje umorno, ishrana je samo jedan deo slagalice.
Školske i vanškolske aktivnosti mogu ostaviti vrlo malo vremena za odmor, posebno kod dece koja pored nastave imaju treninge, časove jezika ili druge obaveze. Ako se tome dodaju kasno odlazak na spavanje i rano ustajanje, tokom vremena može nastati stalni deficit sna.
Nedovoljan odmor može se manifestovati i drugačije nego kod odraslih. Dete ne mora nužno delovati pospano. Kod pojedine dece umor može biti praćen razdražljivošću, nemirom ili slabijom sposobnošću da duže zadrže pažnju.
Slično tome, ni fizičku aktivnost ne treba posmatrati samo kao još jednu obavezu. Kretanje je prirodan deo razvoja i može doprineti zdravoj svakodnevnoj rutini. Važno je, međutim, pronaći ravnotežu između aktivnosti, odmora i vremena za oporavak.
Dete koje svakoga dana ide iz škole direktno na intenzivan trening, a zatim do kasno završava domaće zadatke, može jednostavno imati raspored koji ne ostavlja dovoljno prostora za odmor.
Redovni obroci mogu pomoći stabilnijem nivou energije tokom dana
Još jedna česta navika je preskakanje obroka.
Starija deca mogu preskočiti doručak jer žure u školu, dok se ručak ponekad pomeri zbog treninga ili drugih obaveza. Ako između dva konkretnija obroka prođe mnogo vremena, sasvim je očekivano da se pojave glad, pad energije i slabija koncentracija.
Zbog toga je korisno organizovati ishranu prema realnom rasporedu deteta.
Ako se trening završava kasnije, može biti potrebno unapred osmisliti obrok ili užinu koja se lako nosi. Ako dete rano odlazi u školu i nema veliki apetit odmah nakon buđenja, može se razmotriti drugačija raspodela hrane tokom jutra.
Cilj nije stvaranje rigidnog rasporeda u kojem svaki obrok mora biti u isti minut, već sprečavanje dugih perioda tokom kojih dete nema dovoljno hrane i energije za svoje aktivnosti.
Kada je bolje razgovarati sa pedijatrom nego menjati jelovnik na svoju ruku?
Ishrana svakako zaslužuje pažnju, ali trajni umor ne treba rešavati samo eksperimentisanjem sa jelovnikom.
Ako dete duže vreme deluje izrazito umorno, primetno slabije podnosi fizičku aktivnost, ima izražene promene apetita ili se pojave druge tegobe, razgovor sa pedijatrom je sigurniji prvi korak.
Posebno nije dobro samostalno uvoditi preparate gvožđa samo zato što dete deluje umorno. Potreba za suplementacijom zavisi od konkretnog stanja i treba da bude procenjena na osnovu stručnog pregleda i, kada je potrebno, laboratorijskih analiza.
Na taj način može se utvrditi da li problem zaista ima veze sa gvožđem ili uzrok treba tražiti na drugom mestu.
Dobre navike pružaju bolju osnovu za rast i svakodnevne obaveze
Nije realno očekivati da dete svakog dana ima isti nivo energije. Postoje mirniji i zahtevniji periodi, dani sa više školskih obaveza, intenzivniji treninzi i faze ubrzanog rasta.
Ipak, stabilna rutina može pomoći da organizam dobije ono što mu je potrebno.
Dovoljno sna, raznovrsna ishrana, redovni obroci, svakodnevno kretanje i dovoljno vremena za odmor predstavljaju osnovu na kojoj se grade zdrave navike. Istovremeno, korisno je pratiti promene koje traju i ne ignorisati ih samo zato što se umor često smatra normalnim delom odrastanja.
Kada dete duže vreme nije „svoje“, manje je aktivno ili mu koncentracija primetno opada, najkorisnije je prvo sagledati celu svakodnevicu, a zatim, ako za to postoji razlog, potražiti stručnu procenu.
Na taj način ishrana, odmor i fizička aktivnost ne posmatraju se kao zasebni elementi, već kao povezani delovi zdravog razvoja i svakodnevnog funkcionisanja deteta.
