Oni koji pate od dijareje znaju koliko probiotik može biti koristan. Dobro to znaju i pacijenti koji su na dugotrajnoj terapiji antibioticima. I nekako probitoik je postao sinonim za sve one koje muče stomačni problemi.
Međutim, probiotik je mnogo više od toga. Iako je otkriven pre više od sto godina, masovno se primenjuje tek u poslednjoj deceniji. Probiotici su zapravo živi mikroorganizmi koji deluju pozitivno na crevnu mikrofloru, ali i na imunitet uopšte.
Oni sprečavaju da štetni mikroganizmi rastu u našim crevima, obnavljaju korisne bakterije i jačaju barijeru creva. Probiotici u globalu podižu imunitet, a to je najpre vidljivo na koži i raspoloženju ljudi.
Hrana pomaže delovanju probiotika
Mikroorganizmi koji se nalaze u sastavu probiotika su toliko otporni da mogu preživeti različita stanja koja zateknu u crevima. Veruje se da ukoliko se probiotici kombinuju sa određenom hranom može se pojačati ili smanjiti njihovo dejstvo.
Zato je važno paziti na ishranu. Tako će na primer uticaj probiotika ostati isti ukoliko ga uzimate sa ovsenom kašom i mlekom sa manjim procentom mlečne masti, nego samo sa vodom ili nekim sokom. Čak i mala količina masti može poboljšati preživljavanje bakterija u crevima.
Probiotiski sojevi mogu bolje opstati sa šećerom, jer se oslanjaju na glukozu kada dospeju u kiselu sredinu creva. Probiotska hrana poput jogurta i kefira može biti korisna, ali ne treba preterivati sa njom, niti stalno jesti istu vrstu hrane. Uključite u ishranu kuvano povrće i integralne žitarice.
Antibiotik i probiotik, da, ali ne zajedno
To koliko antibiotici mogu biti korisni nema sumnje. Međutim, njihovom čestom upotrebom i te kako možemo da nanesemo štetu našem organizmu. Koriste se za uništavanje loših bakterija u našem organizmu. Međutim, antibiotici nisu vidoviti, i oni ne mogu da razlikuju dobre od loših bakterija u našoj crevnoj flori. I zato tamane i jedne i druge.
Nestankom dobrih bakterija crevna flora se narušava i tada u pomoć stupaju probiotici. Eto, zbog čega lekari uz antibiotike, obavezno propisuju i probitoike. Kako biste izbegli da antibiotik anulira dejstvo i probiotika, najbolje bi bilo da probiotik uzmete dva do tri sata razmaka u odnosu na antibiotik. Samo tako probiotik će imati dejstvo kakvo bi trebalo da ima.
Kvasnica bulardi – najpoznatiji probitoik
Postoje i probiotici, ali retki, koji mogu da se koriste zajedno sa antibioticima. Kvasnica bulardi spada među njih. Ona je otporna na sve vrste antibiotika i zbog toga njeno dejstvo se neće anulirati ukoliko je uzmete sa antibiotikom. Čak deset puta je veća od ćelije nekih drugih bakterijskih probiotika.
Zahavljujući svojoj veličini dosta brže za sebe vezuje loše bakterije i na taj način ih izbacuje iz organizma. Osim što je najpoznatiji, bulardi je i najispitavaniji soj probiotika. Rešio je mnoge dijareje, izazvane antibioticma.
Preporučuje se da se sa terapijom probiotikom nastavi čak i kada nestanu svi simpotomi bolesti, kako bi se obnovila sluznica creva. Probiotik svakako ima značajnu ulogu u tome. Iako je standardna upotreba jedan probiotik na dan, kod većih crevnih komplikacija dozvoljeno je koristiti i dva. Dobra stvar je što je probiotik jedan od retkih lekova koji nema neželjena dejstva.
