Holesterol je mast koja se nalazi u organizmu svakog čoveka. On predstavlja glavni sastojak ćelija i uz njegovu pomoć ćelija zadržava svoj normalni oblik. Naziva se još i skladištar energije, i neophodan je za celokupno zdravstveno stanje čoveka. Preporučuje se da laboratorijsko određivanje vrednosti holesterola rade sve osobe starije od 18 godina, i to na svakih 4 – 5 godina, ukoliko nemaju neke zdravstvene tegobe. Mlađe osobe koje imaju rizik od dobijanja holesterola, trebalo bi i češće da rade analize krvi. Muškarci, koji su stariji od 45 godina, kao i žene starije od 55 godina, poželjno je da proveravaju vrednosti holesterola na godišnjem nivou.
Ako neko u vašoj porodici ima povišene vrednosti holesterola, ili je možda imao srčani udar, kao i vaša gojaznost, fizička neaktivnost, šećerna bolest, konzumiranje cigareta, sve ovo bi trebalo da vas podstakne da češće radite analize. Deca, kao i tinejdžeri je preporučljivo da se testiraju jednom u uzrastu od 9 – 11 godina, kao i kasnije, u uzrastu od 17 – 21 godine, kako bi se utvrdila eventualna sklonost ka holesterolu. Uzorak krvi za laboratorijske analize se uzima iz vene na ruci, a pre vađenja krvi 10 – 12 sati ne treba ništa jesti, dok je konzumiranje vode dozvoljeno.
Dobar i loš – u čemu je razlika
Da li ste znali da postoje dobar i loš holesterol? Loš holesterol ili LDL holesterol se prati jer on predstavlja faktor rizika za pojavu mnogih srčanih bolesti. Ako u organizmu ima previše LDL holesterola, on se tokom vremena taloži na krvnim sudovima, a sve to može dovesti do toga da ti krvni sudovi postanu uski. Kada su krvni sudovi suženi, krv teško dolazi do srca i ostalih organa u organizmu. U tim slučajevima može se javiti angina, pa čak i srčani udar. Dobar ili HDL holesterol ima funckiju vraćanja holesterola u jetru, i na taj način ga eliminiše iz organizma.
Prilikom laboratorijskih analiza, poželjna vrednost LDL holesterola jeste < 2,6 mmol / L, dok je granična vrednost 2,6 – 3,34 mmol / L. Od 4,9 i više se smatra da osoba ima izuzetno visok nivo holesterola. Ljudi koji pate od visokog holesterola, od strane lekara će dobiti određenu terapiju, dok će oni najugroženiji morati da budu upućeni na operaciju. Bolest perifernih arterija, moždani udar, ateroskleroza i koronarna bolest srca, samo su neke od bolesti koje se mogu pojaviti ukoliko je osoba sklona visokim vrednostima holesterola.
Počnite da primenjujete zdraviji stil života
Zdrav način života, svakako ima mnoge blagodeti po naš organizam. Ako vam je ustanovljen povišen holesterol, prvo na šta bi trebali da obratite pažnju je ishrana, kao i fizička aktivnost. U ishrani izbegavajte trans masti, jer one podižu vrednosti lošeg holesterola. Trans masti se nalaze u mnogim proizvodima, a najviše ih ima u pomfritu, zamrznutim pecivima i svežim pecivima, jer sadrže margarin. Iz tog razloga, kada ste u kupovini, čitajte nutritivne vrednosti proizvoda. Vlakna su korisna i za probavni sistem, ali i za kardiovaskularni sistem. Vlakna, kada se nalaze u želucu, sprečavaju da holesterol uđe u krvotok. Jedite pasulj, ovas, leblebije, kao i integralni heb. Konzumirajte više piletine, ćuretine, kao i ribe, jer povećavaju vrednosti dobrog holesterola.
Kako biste holesterol doveli u normalu, izbegavajte konzumaciju mlečnih proizvoda sa visokim procentom masti. Prilikom kupovine birajte sir, jogurt, mleko, pavlaku sa manje mlečne masti. Za užinu grickajte sveže voće i povrće, ali i orašaste plodove u umerenim količinama. Izbegavajte prženje hrane u dubokom ulju, kao i pohovanje hrane. Izaberite da hranu barite, grilujete ili pečete. Na taj način nećete uneti masti i ulja koja vam mogu doneti više štete nego koristi. Koristite maslinovo ulje ili puter kada pripremate hranu. Fizička aktivnost, i to bar 5 puta nedeljno, u trajanju od samo 30 minuta, ostaviće pozitivne efekte na celokupno zdravlje. Ako pušite cigarete, visok holesterol je svakako znak da počnete da razmišljate o prestanku pušenja.
